Sa oko 300 hektara samonikle borovnice, koja stiže za branje krajem jula i početkom avgusta, Kopaonik predstavlja jedno od većih staništa ovog izuzetno zdravog divljeg voća koje je, nažalost, sve ugroženije neadekvatnim i protivzakonitim načinima branja, takozvanim češljanjem. Bogatstvom u askorbinskoj kiselini ili vitaminu C među svim voćem naših krajeva, ističu se plodovi borovnice. Šećeri iz plodova voća - borovnica, pre svega invertni – glukoza i fruktoza obezbeđuju neophodnu energiju konzumentima – lako se apsorbuju i vare i brzo uklanjaju umor i okrepljuju. U plodovima biljaka borovnica su pored najzastupljenijih organskih kiselina - jabučne, limunske, vinske, ćilibarne, prisutne i aromatične kiseline (benzojeva, salicilna), a prisutne su i razne ciklične kiseline (šikimi, hina i druge). Voćne kiseline imaju značajan doprinos, jer daju voću, a posebno voćnim sokovima prijatan i osvežavajuć ukus i miris. One deluju blago laksativno i diuretično, podstiču crevnu mukozu na kretanje i tako izazivaju bolju peristaltiku creva. Radi toga se voćni sokovi koriste kao sredstava za otklanjanje hroničnih opstipacija. Aromatične materije voća - borovnica - potiču od estara organskih kiselina i alkohola (Sarić, 1989; Mratinić, 2002; Milatović et al., 2011). Na voću su prisutne i voštane materije (na površini nekih plodova), aromatične materije, enzimi, tanini (Kähkönen et al., 2001; Zhao, 2007; Nikolić i Milivojević, 2010; Kasote et al., 2015). Plodovi voća izuzetno su bogati i pigmentima, i to flavonoidima (posebno crvenim i plavim antocijanima) i karotenoidima (žute do narandžaste boje). (Jasmina R. Rajić, Bonani et al., 2006; Milivojević et al., 2011). Zbog velikog prisustva vitamina i minerala, specifičnog hemijskog sastava i lekovitih svojstava, voće, kao i lekovito i aromatčno bilje koristi se od davnina u narodnoj medicini. U farmaceutskoj industriji se koriste i kao sirovine za izdvajanje biljnih lekovitih sastojaka (Kolodziej i Kiderlen, 2005). Fenolna jedinjenja imaju ulogu hvatača slobodnih radikala (hidroksil radikala, hidroperoksidni radikala, superoksid anjon radikala itd.). Oni sprečavaju njihovu oksidaciju, deluju antioksidativno, štiteći od različitih oštećenja ćelijske membrane, enzime i genetski materijal u ljudskom organizmu (Rice-Evans et al., 1997; Shahidi et al., 2015). Zato je neophodno je konstantno unositi antioksidanse kroz hranu, a neki od najbogatijih prirodnih izvora antioksidanasa su sveže voće i voćni sokovi (Fang i Bhandari, 2010), naročito od borovnica. UNIVERZITET U BEOGRADU POLJOPRIVREDNI FAKULTET - Jasmina R. Rajić - ANTIOKSIDATIVNOST BEZALKOHOLNIH PIĆA NA BAZI VOĆNIH SOKOVA I EKSTRAKATA LEKOVITOG I AROMATIČNOG BILJA doktorska disertacija Beograd, 2018.

Zdrav kao dren, kaže se za osobu koja nema nikakve tegobe. U našem narodu dobro je poznat značaj biljke dren (Corpus mas), koja je popularna još od antičkih vremena. Raste svuda, najviše na suvim, sunčanim i kamenitim stranama listopadnih šuma. Cveta u februaru i martu, a sazreva od jula do oktobra. Plodovi su tamnocrveni, slatko-kiselkastog ukusa. Delotvorana je u lečenju grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemoroida, dijabetesa, za brže zaceljivanje rana. Sastav: pasterizovana ceđena drenjina 100% Matični sok je čisti voćni sok dobijen prvim ceđenjem voća, koji sadrži isključivo prirodne arome i vodu iz voća. Ovaj sok zadržava sve hranljive materije poreklom iz moćnog supervoća. Sadrži visokovredne fitoelemente, vitamine i minerale, izuzetno je intenzivnog ukusa i povoljno utiče na očuvanje zdravlja i podizanje energije! Nakon branja, voće se pere, zatim presuje i sok se pasterizuje bez filtriranja. Pasterizacija se obavlja samo nekoliko sekundi na 80 stepeni, nakon čega se sok hladi. Matični sok je dakle sok od kvalitetnog voća koje je korišćeno brzo nakon branja, dobijen hladnim presovanjem i pasterizovan bez dodatka vode, šećera i aditiva. Matični sokovi osmišljeni su sa ciljem da na ukusan i potpuno prirodan način osiguraju našem organizmu neophodne vitalne nutrijente. Matični sok preporučuje se svima koji prirodnim putem žele da nadoknade zalihe vitamina, minerala i drugih visokovrednih elemenata zaslužnih za uravnoteženo funkcionisanje organizma. Proizvođač: Plavo d.o.o. Kopaonik

Crna ribizla je puna antocijana, koji su zaslužni za njenu tamnu boju. Anticijani su vrsta antioksidanasa koji se nalaze u velikoj količini u crnoj ribizli. Zapravo, što je voće tamnije, to sadrži više antocijana. Antocijane sadrže i borovnica, malina, trnjine, dok ih u manjoj meri sadrže i jagode. Crne ribizle su dobre i u borbi protiv upale zglobova, urinarnih infekcija i anemije. Što se tiče lečenja urinarnih infekcija sokom od crne ribizle, u poslednje vreme naučnici tvrde da je crna ribizla isto toliko korisna koliko i brusnica. One, kao i brusnica i borovnica, sadrže proantocijanid, koji zaustavlja da bakterije napadaju zid urinarnog trakta sprečavajući njihovo prisustvo i izazivanje infekcije. U laboratorijskim uslovima testirani su sok, ekstrakt i pojedinačne materije iz crne ribizle i pokazalo se da oni zaustavljaju rast nekih štetnih bakterija. Takođe, ribizla pomaže u odlaganju efekata starenja zahvaljujući fenolima koje sadrži i svojoj ulozi antioksidansa. Neke studije pokazuju da antioksidansi i neke druge komponente iz crne ribizle ne samo da štite nervne ćelije od stresa, već i pomažu u regeneraciji odbrambenog mehanizma tela. Polifenoli iz voća imaju blagotvoran efekat na obolele od Alchajmerove, Parkinsonove bolesti i demencije tipa 2. Utiču i na poboljšanje memorije, posebno kratkoročne, lokomotornog trakta i protiv anksioznosti. Čak postoje tvrdnje da sok od crne ribizle može da zaštiti od neuro-degenerativnih oboljenja. Poznata je i korist pića ili vina bogatih flavonoidima na krvne sudove i u laboratorijskim uslovima je dokazan uticaj na smanjenje bolesti krvi. Oni mogu da smanje pravljenje malih ugrušaka koji oštećuju ćelije krvnih sudova. Takođe, ti mali ugrušci ispuštaju štetne hemikalije koje mogu da povećaju stvaranje lošeg holesterola (oksidirani lipoprotein male gustine), što može dovesti su suženja krvnih sudova i eventualno do povećanog krvnog pritiska. Čak su neka istraživanja pokazala da utiče na poboljšani protok krvi u rukama, što će čak dovelo do ukočenosti u ramenu nakon rada za računaru. Sadržaj vitamina C u crnoj ribizli, je čak tri puta veći nego u pomorandže. Neke od koristi vitamina C su da on stvara kolagen, koji je bitan za strukturni materijal u kostima, zubima, koži, ligamentima, tetivama i hrskavici, on takođe pomaže telu da apsorbuje gvožđe, podiže imuni sistem, pomaže u bržem opravku od prehlade i gripa, a deluje i kao antioksidans. Sastav: pasterizovana ceđena crna ribizla 100%. Matični sok je čisti voćni sok dobijen prvim ceđenjem voća, koji sadrži isključivo prirodne arome i vodu iz voća. Ovaj sok zadržava sve hranljive materije poreklom iz moćnog supervoća. Sadrži visokovredne fitoelemente, vitamine i minerale, izuzetno je intenzivnog ukusa i povoljno utiče na očuvanje zdravlja i podizanje energije! Nakon branja, voće se pere, zatim presuje i sok se pasterizuje bez filtriranja. Pasterizacija se obavlja samo nekoliko sekundi na 80 stepeni, nakon čega se sok hladi. Matični sok je dakle sok od kvalitetnog voća koje je korišćeno brzo nakon branja, dobijen hladnim presovanjem i pasterizovan bez dodatka vode, šećera i aditiva. Matični sokovi osmišljeni su sa ciljem da na ukusan i potpuno prirodan način osiguraju našem organizmu neophodne vitalne nutrijente. Matični sok preporučuje se svima koji prirodnim putem žele da nadoknade zalihe vitamina, minerala i drugih visokovrednih elemenata zaslužnih za uravnoteženo funkcionisanje organizma. Proizvođač: Plavo d.o.o. Kopaonik

Sa oko 300 hektara samonikle borovnice, koja stiže za branje krajem jula i početkom avgusta, Kopaonik predstavlja jedno od većih staništa ovog izuzetno zdravog divljeg voća koje je, nažalost, sve ugroženije neadekvatnim i protivzakonitim načinima branja, takozvanim češljanjem. Bogatstvom u askorbinskoj kiselini ili vitaminu C među svim voćem naših krajeva, ističu se plodovi borovnice. Šećeri iz plodova voća - borovnica, pre svega invertni – glukoza i fruktoza obezbeđuju neophodnu energiju konzumentima – lako se apsorbuju i vare i brzo uklanjaju umor i okrepljuju. U plodovima biljaka borovnica su pored najzastupljenijih organskih kiselina - jabučne, limunske, vinske, ćilibarne, prisutne i aromatične kiseline (benzojeva, salicilna), a prisutne su i razne ciklične kiseline (šikimi, hina i druge). Voćne kiseline imaju značajan doprinos, jer daju voću, a posebno voćnim sokovima prijatan i osvežavajuć ukus i miris. One deluju blago laksativno i diuretično, podstiču crevnu mukozu na kretanje i tako izazivaju bolju peristaltiku creva. Radi toga se voćni sokovi koriste kao sredstava za otklanjanje hroničnih opstipacija. Aromatične materije voća - borovnica - potiču od estara organskih kiselina i alkohola (Sarić, 1989; Mratinić, 2002; Milatović et al., 2011). Na voću su prisutne i voštane materije (na površini nekih plodova), aromatične materije, enzimi, tanini (Kähkönen et al., 2001; Zhao, 2007; Nikolić i Milivojević, 2010; Kasote et al., 2015). Plodovi voća izuzetno su bogati i pigmentima, i to flavonoidima (posebno crvenim i plavim antocijanima) i karotenoidima (žute do narandžaste boje). (Jasmina R. Rajić, Bonani et al., 2006; Milivojević et al., 2011). Zbog velikog prisustva vitamina i minerala, specifičnog hemijskog sastava i lekovitih svojstava, voće, kao i lekovito i aromatčno bilje koristi se od davnina u narodnoj medicini. U farmaceutskoj industriji se koriste i kao sirovine za izdvajanje biljnih lekovitih sastojaka (Kolodziej i Kiderlen, 2005). Fenolna jedinjenja imaju ulogu hvatača slobodnih radikala (hidroksil radikala, hidroperoksidni radikala, superoksid anjon radikala itd.). Oni sprečavaju njihovu oksidaciju, deluju antioksidativno, štiteći od različitih oštećenja ćelijske membrane, enzime i genetski materijal u ljudskom organizmu (Rice-Evans et al., 1997; Shahidi et al., 2015). Zato je neophodno je konstantno unositi antioksidanse kroz hranu, a neki od najbogatijih prirodnih izvora antioksidanasa su sveže voće i voćni sokovi (Fang i Bhandari, 2010), naročito od borovnica. UNIVERZITET U BEOGRADU POLJOPRIVREDNI FAKULTET - Jasmina R. Rajić - ANTIOKSIDATIVNOST BEZALKOHOLNIH PIĆA NA BAZI VOĆNIH SOKOVA I EKSTRAKATA LEKOVITOG I AROMATIČNOG BILJA doktorska disertacija Beograd, 2018.

Matični sok divlja malina sa obronaka Kopaonika i Stare planine Sastav: 100% ceđena divlja malina. Pasterizovan. Matični sok je čisti voćni sok dobijen prvim ceđenjem voća, koji sadrži isključivo prirodne arome i vodu iz voća. Ovaj sok zadržava sve hranljive materije. Sadrži visokovredne fitoelemente, vitamine i minerale, izuzetno je intenzivnog ukusa i povoljno utiče na očuvanje zdravlja i podizanje energije! Nakon branja, voće se pere, zatim presuje i sok se pasterizuje bez filtriranja. Pasterizacija se obavlja samo nekoliko sekundi na 80 stepeni, nakon čega se sok hladi. Matični sok je dakle sok od kvalitetnog voća koje je korišćeno brzo nakon branja, dobijen hladnim presovanjem i pasterizovan bez dodatka vode, šećera i aditiva. Matični sok preporučuje se svima koji prirodnim putem žele da nadoknade zalihe vitamina, minerala i drugih visokovrednih elemenata zaslužnih za uravnoteženo funkcionisanje organizma. Proizvođač: Plavo d.o.o. Kopaonik

Matični sok je čisti voćni sok dobijen prvim ceđenjem voća, koji sadrži isključivo prirodne arome i vodu iz voća. Ovaj sok zadržava sve hranljive materije, sadrži visokovredne fitoelemente, vitamine i minerale, intenzivnog je ukusa i povoljno utiče na očuvanje zdravlja i podizanje energije! Nakon branja, voće se pere, zatim presuje i sok se pasterizuje bez filtriranja. Pasterizacija se obavlja samo nekoliko sekundi na 80 stepeni, nakon čega se sok hladi. Matični sok je dakle sok od kvalitetnog voća koje je korišćeno brzo nakon branja, dobijen hladnim presovanjem i pasterizovan bez dodatka vode, šećera i aditiva. Matični sok preporučuje se svima koji prirodnim putem žele da nadoknade zalihe vitamina, minerala i drugih visokovrednih elemenata zaslužnih za uravnoteženo funkcionisanje organizma. Divlja brusnica je prirodni antibiotik, jer sprečava prijanjanje bakterija za zidove sluznica u organizmu. Naročito je popularna za sprečavanje recidiva infekcija u urinarnom traktu. Poznato je da antibiotici unište bakterije koje su prisutne u urinu, ali deo bakterija se “sakrije” u zidove mokraćne bešike i, po prestanku uzimanja antibiotika, nastave da se šire po urinarnom traktu. Matični sok divlje brusnice se koristi kod urinarnih infekcija, a potvrđeno je njeno dejstvo protiv E.coli i drugih patogenih bakterija koje izazivaju infekcije u mokraćnim putevima. Zahvaljujući prisustvu bioflavonoida, sprečava i nastanak oboljenja desni, srca i krvnih sudova, ateroskleroze (suženja krvnih sudova ), komplikacija dijabetesa. Zbog svog prijatnog kiselkastog ukusa koristi se i kao sok za osveženje ili za grickanje, a posebno se preporučuje osobama koje su izložene stresu ili imaju neko oboljenje srca i krvnih sudova. Proizvođač: Plavo d.o.o. Kopaonik

Organski sok od šargarepe (99%), organski limun sok (1%). Ne sadrži alergene: lupin, jaja, senf, susam, mekušce, kikiriki, soju, školjke, ribe, celer, sulfit, gluten, mleko.

Pasterizovani sok cvekle: proizveden je od najkvalitetnije sirovine. Sok je hladno cedjen i kao takav je bogat vitaminima i mineralima. Sastav svih vitamina i minerala u ovom soku doprinosi jačanju odbrambenih sposobnosti organizma.

Fructal Natura STO POSTO. Fructal Natura kombinuje sokove koji su napravljeni od pažljivo odabranih sastojaka, po oprobanoj Fructal recepturi. Sok od jabuka, šargarepa i pomorandži je prirodni izvor vitamina A, koji doprinosi očuvanju zdrave kože i igra ulogu u očuvanju vida.

Pronto sok-šargarepa, jabuka, narandža se sastoji od 40% kaše od šargarepe, 38% soka od jabuke iz koncentrata iz soka i 22% soka od narandže iz koncentrata soka. Pasterizovan, bez konzervansa, bez veštačkih boja, bez veštačkih ukusa, bez zaslađivača.

Hladno cedjeni matični voćni sok aronije. Proizveden direktnim cedjenjem voćnih bobica Aronia Melanocarpa. Plod aronije se smatra najjačim prirodnim antioksidansom i izvorom vitamina A,C,B2,B6,E i vitamina P.